''ГЛАС ХОЛМИЈЕ'' О СЕЛУ ГЛАВАЦА КОД БЕРАНА
ГЛАС ХОЛМИЈЕ О СЕЛУ ГЛАВАЦА КОД БЕРАНА
Описујући љепоту Бјеласице путописац је записао: ''Ако је Бог створио свијет за шест дана, Бјеласицу мора да је украшавао бар још петнаест дана''. И заиста она и јесте једна од најљепших Црногорских планина.
Са великим планинским вијенцима, горским очима, богатим водотоцима, бујним пашњацима, великим шумским комплексима, и старом прашумом у своме срцу као брилијантним брошем на њеној свечаној одори, пркосећи ненарушеном природном љепотом, она је украс читавог сјеверног дијела Црне Горе. У таквом природном амбијенту, између Беранске, Бјелопољске, Мојковачке и Колашинске општине, у њеном најпитомијеном дијелу, њеној подгорини, на западној и сјеверозападној страни од Берана, смјешена је скупина од шест села под јединственим именом Горња Села: Бастахе, Вуча, Главаца, Курикуће, Лубнице и Праћевац.
Раније је и Заград административно припадао Горњим Селима. Име Горња Села је настало у 18-том вијеку, у вријеме када су горњоселска села и Хас, поново насељени придошлим становништвом из Брда и Црне Горе. Назив потиче од становника, из Жупе због тога што се ова села, налазе ''горе'', изнад Жупе. Говорило се Горња Села, без обзира на њихово појединачно име.
Горња Села и Горњосељани у свим ратним и поратним приликама, дијелили судбину Црне Горе и српског народа Васојевића а, а кроз своју вишевековну историју, су постала једна компактна целина, која је временом формирала најмлађе црногорско племе- Горњоселско.
Село Главаца прозвана су веле зато што су по свом становништву, била глава Горњих Села, по главарима, добром роду бијелих жита, занатима и бројем стоке. До 1809. године заједно са старим Србима у Главацама су живели Славковићи када су од Климената и Колашинаца побијени, а преживјели се раселили. Када су се доселили данашњи становници затекли су старе српске породице и у Главацама и у другим селима. Први помен села налазимо у турском попису из 1582/83 године под именом Главач.
Ових дана посјетили смо живописно мјесто код Берана село Главаце, како би сви заљубљеници у природу примијетили, мјесто богато бојама и звуцима природе. Налази се на 1600м надморске висине на источним обронцима планине Бјеласице. Сакривено у долини овог села, поред потока налази се сеоско домаћинство ,,Мирна лука”.
Наши домаћини били су Божовићи, дични изданци племена Куча, који су се доселили у Горња Села у једној од ''похара''тога племена. Како нам рекоше домаћини од овог мјеста, за пар сати хода стиже се до најпознатијих бјеласичких језера, а домаћини се радо прихватају улоге водича и показују нам ове љепоте које зраче за сваког путника намјерника. Од Милуна и Наде Божовић може се много тога научити - показаће вам како се живи у складу са природом, гдје расту, како се беру и користе шумски плодови и храна коју нам је природа сама подарила. Они познају шумске стазе и богазе које ће вас водити кроз праву ризницу љековитог шумског биља. Уз обилазак катуна на планини Бјеласици, испричаће вам занимљиве приче како се некада живјело на овом подручју.
Већ читаву деценију, Божовићи сакупљају шумске плодове, гљиве и биље које прерађују и суше на свом имању. Уживаћете у слатким џемовима и домаћем ликеру који ће се наћи на трпези уз домаћи сир и поврће и воће из баште. Посебна понуда овог домаћинства су љековити чајеви које ови домаћини беру, суше и пакују на традиционалан начин. Упознаће вас са преко 100 врста љековитих биљака, а моћи ћете да испробате и све производе на бази биља који су погодни за здравље, али и за његу тијела. Ноћење у удобно опремљеној двоспратној кућици за 6 особа право је уживање.
Зато сви они који желе да уживају могу да дођу у ''мирну луку'' и да у опуштеној атмосвери уз природну домаћу храну проведу прелијепе тренутке на обронцима прелепе Бјеласице.
(Прилог написао Горан С. Киковић)
